Primena svakodnevnih materijala kao asistivna tehnologija u radu sa decom sa smetnjama u razvoju

Po definiciji, asistivna tehnologija podrazumeva svaki proizvod, deo opreme ili sistem, bez obzira da li se upotrebljava u izvornom obliku, modifikovan ili prilagođen, koji se koristi da bi se povećale, održale ili poboljšale funkcionalne mogućnosti osoba sa invaliditetom.

Asistivna tehnologija i podela

Podelu asistivnih tehnologija najlakše je izvršiti na osnovu vrste invaliditeta na:

Asistivna tehnologija za osobe sa telesnim smetnjama,  za osobe sa oštećenjem vida, za osobe sa oštećenjem sluha, za osobe sa teškoćama u komunikaciji, za osobe sa teškoćama u učenju.

U svakodnevnom životu, pod ovim terminom, najpre pomislimo na pomagala iz oblasti informacionih tehnologija. Međutim, to ne mora biti tako.

Važno je razumeti da asistivna tehnologija ne mora biti tehnološko dostignuće u smislu softverskih rešenja, ili računarskih periferija koje u određenim situacijama svakodnevnog života OSI ili u procesu njihovog obrazovanja čine sve ono što je u definiciji navedeno, već i predmeti koji primarno imaju različitu namenu od one koja je dominantna kada isti predmet koristi OSI.

Defektolog često u radu sa decom sa smetnjama u razvoju koristi svakodnevne „materijale“ iz finansijskih ali i čisto praktičnih razloga. Svaki predmet iz naše okoline može biti i asistivna tehnologija.

Možda će vas zanimati članak: Opremljenost škole asistivnom tehnologijom

Razni predmeti kao asistivna tehnologija u OŠ Novi Beograd

Uzmimo primer brusnog papira. Čudno, zar ne, čemu to „šmirgla“, može da služi, a da nije obrada drveta, metala ili nekog drugog materijala. A još da pri tome može da unapredi život osobe sa invaliditetom?

Šmirgla

Jedna od praktičnih namena je pravljenje šablona slova. Tomože naći svoju primenu u procesu opismenjavanja osoba sa svim vrstama invaliditeta. Tako se još i stimulišu taktilne receptore na jagodicama prstiju. Uz primenu različite veličine granula može biti odlično sredstvo obeležavanja predmeta u okruženju u kojem borave osoba sa oštećenjem vida, a koje još uvek nisu savladale Brajevo pismo.

Voće

Primer voća će moda biti još živopisniji. Čemu to voće može da posluži, a da nije ishrana? I da pri tome stimuliše, podstiče, razvija neku spososbnost, veštinu ili olakša život OSI.

Voće je različitog oblika, mirisa, boje i ukusa gotovo svakodnevno je prisutno u životnom okruženju svih ljudi u neposrednom i posrednom smislu. Uzmimo sada pobrojane karakteristike voća i stavimo ih u službu sticanja određenog iskustva. Da, vidite, sada se već i kod vas rodila ideja kako bi to moglo koristiti OSI. Od rođenja novorođenče uči primajući draži iz spoljašnje sredine. Jedna jabuka ili pomorandža, kada je prvi put dodirnemo, pomirišemo ili okusimo, izvor je mnogobrojnih informacija. Preplavljuju se naša čula na koja utiču navedene karakteristike. Na taj način bogate naše iskustvo. Kasnije u životu iskustvene informacije pomažu nam da se prema nečemu odredimo kao prema pozitivnoj ili negativnoj draži.

Stoga možemo zaključiti da je voće lako primeniti kao asistivnu tehnologiju. U procesu sticanja novog iskustva ono nužno vodi saznavanju odnosno učenju. Sa nekoliko oraha učimo matematiku. Od nekoliko oraha ili prazne ukrasne tikvice napravimo zvečku. Od pasulja pravimo čitavu računaljk, Od pirinča možemo dobiti savršenu podlogu za pisanje, još ako pirinač malo i obojimo-idealno.

Zaključak

Možda bi najlakše bilo reći da je asistivna tehnologija pitanje ljudske inventivnosti da od postojećeg i već namenjenog, ma šta to bilo, stvori novu vrednost, kvalitet, namenu. Asistivna tehnologija sama po sebi nije nužno proizvod tehnološkog napretka ili skupih računara i programa, senzornih i senzomotornih soba, projektora, kamera, električnih kolica, već proizvod maštovitosti i to po mogućstvu one dečije nesputane, neograničene unapred definisanom namenom ili programskim okruženjem, tehničkom specifikacijom ili uputstvom za korišćenje.

Autor:
©  
Vasilije Baloš

1 Komentar
  • Posted 01/04/2018 23:03
    Autor: Marija

    Sve se može kad se hoće. Bravo!

Ostavi komentar