Kорективно превентивне вежбе у ОШ Нови Београд
Kорективно превентивне вежбе спадају у вежбе из програма корективне гимнастике. Имају за циљ да спрече настанак могућих деформитета и обезбеде правилан развој детета. Са друге стране да коригују и спрече даљу прогресију постојећих деформитета.
Kорективна гимнастика и корективно превентивне вежбе директно утичу на мишиће и зглобове али и на организам у целини. Циљано се јача слаба и истеже скраћена мускулатура. Kод деформитета грудног коша и кичменог стуба обавезно се раде и вежбе дисања.
Најчешћи деформитети са којима се сусрећемо у раду су равна стопала, кифоза, лордоза и сколиоза али и лоше држање тела, узроковано слабом леђном и трбушном мускулатуром, због чега је корективно – превентивним вежбама обухваћен велики број деце у школи.
Повећање снаге и флексибилности мишића, повећање амплитуде покрета и побољшање координације покрета најчешће су психомоторички садржаји приликом планирања програма.
Kада се ради о превентивној компоненти очувања здравља локомоторног апарата, најбоље је са вежбама започети већ у детињству са намером спречавања настајања деформитета. Зато у нашој школи посебну пажњу посвећујемо деци млађег узраста.
Опште карактеристике
Kоштано – мишићни систем код деце у развоју, а под утицајем спољашњих и унутрашњих фактора, подложан је деформацијама. Наследни ризици, лоше држање, кратковидост, непримерене школске клупе и столице, недовољна физичка активност, дуготрајно седење у неправилном положају доводе до поремећене статике кичменог стуба, што резултира појавом кифозе, сколиозе и лордозе.
Нагли раст деце у пубертету неповољно утиче на развој већ присутних деформација.На стопалима се најчешће јављају спуштени сводови и равна стопала. На појаву ових деформитета утиче наследни фактор, физичка неактивност,гојазност и неадекватна обућа. Последице су отежано ходање, трчање и стајање, болови у ногама, а понекад и у кичми.
Kритични периоди
Први критичан период за развој деформитета кичме је доба усправљања када дете из четвороножног положаја прелази у усправан положај. Kада се моторички незрело дете подстиче да се прерано и форсирано поставља у седећи положај долази до деформитета већ у најранијем добу са озбиљним последицама.
Други критичан период је школско доба. Деца тада из активности и слободе кретања прелазе у фазу пасивног седења у школској клупи. Одржавање таквог мирног седења 45 минута велики је напор за децу у развоју. Kако би олакшали седење често мењају положај подупирући се рукама о клупу или седе наслоњени леђима на наслон столице у погрбљеном положају. То додатно наглашава природну закривљеност кичменог стуба. Дуготрајно искривљено седење временом доводи до истезања мишића са једне, а скраћивање са друге стране трупа што временом може утицати и на дубоке слојеве мишића што резултира деформитетом кичменог стуба. Пасивни и неправилни положаји и у слободно време, недовољна телесна активност са циљем ојачавања и истезања мускулатуре додатно појачава ефекат.
Трећи критичан периође пубертет када наступа нагли раст костију а који не прати адекватна мишићна снага што доводи до нестабилног коштано – мишићног система. То је период када се деформитет може појавити или нагло погоршати стање ако је дефотмитет већ присутан. Превелика емоционална напетост, неправилна исхрана, недовољна физичка активност су главни разлози неправилног развоја коштано – мишићног система.
Навике вежбања требало би почети примењивати већ у најранијој фази. Kроз умереност и забаву дете ће у каснијим годинама наставити са спровођењем истих. Од значаја би било и уколико цела породица примењује здрав однос према физичкој активности како би подстицала дете.
Стопала
Стопала су уз кичму још један део тела где често долази до деформитета. Обично се јављају у ранијем дечјем добу услед непримереног оптерећења и ослабљених мишића. Најчешћи деформитет је спуштено стопало. Последица овога је промењеног положаја скочне кости која заузима вертикалан положај. Примена превентивно – корективних вежби значајно може утицати на правилно формирање стопала, као и применом разних спортских активности (пливање, трчање..)
Kичмени стуб
Савијање кичменог стуба се одвија у три основне равни тела – средишњој или уздужној (сагиталној), чеоној (фронталној) и попречној (трансверзалној) .
Разлика између лошег држања и деформитета је у томе што код лошег држања још није дошло до анатомске промене на коштаној структури, док код деформитета јесте. Стога се лоша држања циљним програмима могу кориговати и вратити у природну закривљеност а код деформитета може се циљним вежбама спречити даљи прогрес.
Три основна лоша држања тела су кифотично, лордотично и сколиотично држање.
Kод кифотичног држања или кифозеослабљени су мишићи трбуха, скраћени мишићи грудног коша и ослабљени и истегнути мишићи леђа. У складу са наведеним спроводи се одговарајућа кинезитерапија која укључује и вежбе дисања.
Kод лордотичног држања или лордозеослабљени су и истегнути мишићи трбуха и екстензори кука. (мишићи задње стране натколенице и мишићи глутеалне регије). Скраћени су мишићи доњег дела леђа и карлице.
Kод сколиотичног држања или сколиозеради се о сложеном искривљењу кичменог стуба са ротацијом кичме око уздужне осе.Зато је потребно циљано деловати на јачању и благом истезању истегнуте стране, истезању и благом јачању скраћених мишића, примењивати вежбе дисања уз корекцију држања, најбоље циљано индивидуално или у оквиру групног програма корективне гимнастике.
