Историјат школе „Нови Београд“

Основна школа Нови Београд

Почели смо скромно, давне 1970. године, без сопствене зграде са седиштем у просторијама основне школе „Жикица Јовановић Шпанац“.

Тадашња специјална школа „Нови Београд“ имала је одељења која су била просторно смештена у пет основних редовних школа: „Жикица Јовановић Шпанац“,„Др Иван Рибар“,„Јован Стерија Поповић“,„Јосип Броз Тито“ и „Влада Обрадовић Kамени“.

„Специјална школа“

У време када наша прича почиње, а озбиљна дефектолошка пракса поприма своје контуре у нашој тадашњој земљи, терминолошки, све је било другачије.

Из ове перспективе стигматичније, али свакако небитно за суштински медицинско, друштвено-хуманистички или било који приступ који је кроз историју дефектологије заблежен у литератури.

Увек, много пре наше школе, кроз историју специјално је значило благословено. Данас то није случај али свакако да је специјално, специфично, посебно, другачије увек било карактеристика људског рода и никада неће престати да постоји. Различитост је оно што је наша суштина.

„Специјално“ школство на Новом Београду

Kада говоримо о почецима специјалног школства на Новом Београду морамо се сетити професора Латиновић Душана. Он је био дефектолог у првом „специјалном“ одељењу на Новом Београду. То одељење формирано је давне 1956. године при основној школи „Иван Гундулић“.

Професор Латиновић се током своје вишедеценијске каријере трудио да обједини рад специјалних одељења при редовним школама у једну просторну целину добијањем посебне школске зграде. Специјална школа био је циљ. Његов сан је делимично остварен добијањем локације за изградњу која, упркос свим напорима професора Латиновића, није релаизована због отпора локалног становништва да деца са хендикепом буду у близини њихове.

Професор Душан Латиновић

Душан Латиновић био је човек ентузијаста, ведрог духа, увек у акцији, доајен дефектологије, један од најбољих методичара. Специјална школа „Нови Београд“ имала је руководиоца који је био омиљен међу колегама.

Стручњак признат у широким дефектолошким круговима. Човек цењен и поштован, строг али правичан. Добитник је многобројних признања, награда и повеља. Његов допринос афирмацији и социјализацији ученика кроз спортске и рекреативне активности је непроцењив, као и допринос разовоју специјалног образовања и васпитања у форми коју је исто имало у тим годинама. Иако нисмо били у једној згради дисали смо истим плућима, функционисали као једна целина и захваљујући духу заједништва постигли веома запажене резултате.

Соња Петровић

Школске 1980/81. на место директора школе долази професор дефектолог Соња Петровић. Она наставља започету борбу за добијање зграде за специјалну школу која би уписивала децу са лаком менталном ретардацијом. Соња унапређује наставни процес. Омогућава отварање два одељења целодневне наставе са специфичним обликом рада. Подстиче процесе интеграције наших ученика укључујући их у разне облике сарадње са редовним школама и институцијама на територији општине у оквиру ваннаставних активности.

Својом полетношћу мотивише чланове колектива да истакну личну креативност и тиме на најбољи начин афирмишу способности својих ученика.

1982. добијамо сопствену школску зграду

Специјална школа „Нови Београд“ коначно добија свој простор. Борбености и упорност руководилаца нашег колектива уродила је плодом 1982. године, када добијамо школску зграду адаптацијом „мале зграде“ основне школе „Иван Гундулић“. Најзад су на једном месту окупљене стручне службе, дефектолози и сва одељења. Исте године у рад школе укључује се и тим Саветовалишта. Из године у годину трудили смо се да будемо што успешнији, да што више унапређујемо васпитно-образовни рад, да од скученог и нефункционалног простора у који смо се уселили направимо економичан простор који ће на најбољи могући начин користити наши ученици.

Оливера Тошић

Професор дефектолог Оливера Тошић 1992. године постаје директор наше школе следећи пример својих претходника. Она интензивира ангажовање свих релевантних учесника у свим областима рада школе и даје велики допринос у остваривању иновација у специјалном школству.

Отвара одељење целодневног боравка за умерено ментално ретардирану децу школског узраста, кабинет за психомоторну реедукацију и кабинет за информатику.

Kонтинуираном сарадњом са донаторима и хуманитарним организацијама што је за то време такође било пионирски подухват, осавремењује наставни процес и побољшава услове рада дефектолога, тиме и ученика. У складу са савременим токовима развоја дефектолошке теорије и праксе. Активно сарађује са стручним институцијама и друштвеном средином.

Милорад Ракић

На раменима ових дивова наше професије стајао је потом Милорад Ракић који је након пензионисања Оливере Тошић, преузео руковођење установом.

Реновирао је, опремао, осавремењавао, чинио да постанемо што видљивији, признати и мерилио квалитета рада у струци. Сарађивао је са свима који су на било који начин желели да допринесу да се услови рада у установи приближе оним који су важили за стандард у земљама које су у специјално образовање и васпитање улагале вишеструко како материјалних средстава и добара, тако и стручног кадра.

Пружао је шансу младим дефектолозима ценећи енергију, нове, савремене идеје и стручност коју су ти млади људи са собом уносили у колектив.

Милуника Петровић

Данас нашом школом руководи Милуника Петровић која је у време претходног директора била препозната као једна од тих маладих стручњака. Она као и њени претходници наставља са осавремењавањем и побољшањима услова за рад, следећи пример пружања шансе младим, образованим, енергичним стручњацима – дефектолозима.

Школа за децу са посебним потребама

Тешка времена за специјално школство које је у међувремену више пута мењало свој назив губећи прво префикс специјално, потом се трансформишући у област образовања деце са сметњама у развоју, потом особа са инвалидитетом али задржавајући све оне специфичности које су пре свега специфичности ученика, а негде тамо далеко на последњем месту питање коректности дискурса, чини се да никада не престају.

И данас као и пре готово 70 година од времена професора Латиновића.

Kонтинуирана борба за адекватно место наших ученика у образовно-васпитном систему, препознавање оних општих али и „специјалних“ специфичних места која нашу струку издвајају од свих осталих и формирање адекватних решења за пружање најквалитенијег образовно-васпитно-рехабилитационог, корективног и превентивног третмана, третмана ране стимулације и других, а у складу са савременим научним сазнањима из уско стручних, сродни и тангентних дисциплина остају изазов са којим се свакодневно суочавамо.

Заједно, тимски, али и индивидуално свако са својим посебностима, специфичностима, доприносимо онолико колико то законска решења допуштају, надајући се да ће време за нама бити довољно добар учитељ, а ми довољно мудри да препознамо и на време се прилагодима изазовима које доноси време пред нама.

Школа за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом

Данас Основна школа „Нови Београд“ за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом следи идеју да ће интерес ученика изнад свега бити оквир који ће увек и у сваком времену без обзира на бреме које исто носи, дефинисати наш однос према датој нам реалности на коју можемо у мањој или већиој мери да утичемо.

Добробит наших ученика на првом месту, њихових породица на послетку и друштва на микро и макро нивоу мотив је који не застарева, циљ је који никада није постигнут у пуној мери, хоризонт је према којем се непрекидно крећемо некада кораком, повремено трчећи али никада не стојимо.