Uticaj psihomotornih vežbi na razvoj dece sa specifičnim smetnjama

Međunarodna stručno-naučna konferencija

Ovaj rad je prezentovan na XII Međunarodnoj stručno-naučnoj konferenciji o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju. Konferencija je održana 25 – 26 maja u Kikindi. Predstavlja dve studije slučaja o primeni psihomotornih vežbi kod dece sa specifičnim smetnjama koje su pokrenule razvoj pokreta i umanjile psihomotorni nemir.

Prvo dete

Prvo dete sa Pit-Hopkins sindromom je na početku rada imalo usporen psihomotorni razvoj. Manifestovao se nezrelošću motorike u celini, obiljem nuskretnji, intencionim tremorom. Pokreti iz velikih zglobova su bili otežani. Javljale su se teškoće pri manipulaciji krupnim predmetima kao i teškoće vizuomotorne koordinacije i fine motorike. Govor je bio odsutan i bilo je otežano razumevanje najjednostavnijih naloga.

Drugo dete

Drugo dete sa pervazivnim poremećajem je na početku rada imalo izražene ispade u ponašanju. Često vriskanje. Plakanje. Napuštanje učionice. Tantrum besa. Autoagresivno bacanja na kolena. Pravljenje zvučnih efekata lupkanjem dlanom o usne poput pokliča Indijanca. Ritualne oblike kretanja sa nedostatkom koncentracije na usmerenu aktivnost..

Cilj

PlakatCilj nam je bio da idividualnim psihomotornim vežbama dva puta nedeljno po 30 minuta promenimo zatečeno stanje.

Koristili smo vežbe iz spektra opšte psihomotorne organizovanosti i vežbe specifične psihomotorne organizovanosti za podsticanje senzornog integriteta, koordinaciju pokreta, kontrolu impulsivnosti, razvoj prostornosti, razvoj vremenskih relacija i slično.

Sa prvim detetom izvođene su aktivnosti u oblasti vizuelne, auditivne i taktilne percepcije i diskriminacije, kontole motorike tela u celini, percepcije, reprodukovanje ritma, razumevanja naloga, hvatanja, bacanja, presipanja, prebacivanja, modelovanja plastelinom i sl.

Sa drugim detetom rađeno je na uspostavljanju kontrole impulsivnosti igrama mirovanja, ritmičkim vežbama, vežbama pred ogledalom, vežbama praćenja ritma vežbama imitacije pokreta, vežbama samostalnog ponavljanja, vežbama otkrivanja i vežbama prepoznavanja i imenovanja, vežbanja slušanja muzike i praćenja muzike pokretom.

Rezultati procene nakon tri godine ukazuju da je:

Kod prvog deteta uspostavljeno samostalno kretanje, hvatanje velikih predmeta, smanjena učestalost nuskretnji, postignuto hvatanje sitnih predmeta, ostvaren nivo vizuomotorne kontrole koji omogućava održavanje pažnje na zadatu aktivnost, uspostavljeno oglašavanje slogom i postignuto razumevanje jednostavnih naloga, a značajno unapređen nivo samostalnosti u oblasti samoposluživanja.

Kod drugog deteta stepen psihomotornog nemira smanjen. Ispadi u ponašanju su svedeni na minimum uz pojavu prihvatljivih oblika ponašanja.

Autori:
©  Defektolozi: Lidija Nikolić Novaković, Alma Anđelković i Renata Lukenić Gaši

1 Komentar
Ostavi komentar

sixteen + 1 =